Пређи на садржај

Банатска војна крајина

С Википедије, слободне енциклопедије
Банатска војна крајина
Banater Militärgrenze
1764—1873

Регименте у саставу Банатске војне крајине
Земља Хабзбуршка монархија
Догађаји
Статусбивша покрајина
Владавина
 • Обликвојна покрајина
Историја 
• Успостављено
1764
• Укинуто
1873
Претходник
Следбеник
Тамишки Банат (Хабзбуршка монархија)
Краљевина Угарска (Аустроугарска)

Банатска војна крајина, односно Банатска војна граница (нем. Banater Militärgrenze) била је део војно-граничарског система Војне крајине у Хабзбуршкој монархији. Постојала је од средине 18. века до 1873. године, када је развојачена, а налазила се у јужном Банату. Простирала се дуж реке Дунава, а њена територија данас припада модерним државама Србији и Румунији.[1][2][3]

Историја

[уреди | уреди извор]
Етничка карта проширене Банатске војне крајине и суседних области (1855)

Током Аустријско-турског рата (1716-1718), Хабзбуршка монархија је запосела целокупну територију дотадашњег османског Темишварског пашалука. По слову Пожаревачког мира (1718), то подручје је и званично прикључено Хабзбуршкој монархији. На том простору формирана је посебна провинција под називом Тамишки Банат, која се налазила под управом земаљске администрације са седиштем у Темишвару. У периоду између 1751. и 1764. године, о одбрани и заштити државне границе на Дунаву старала се Банатска земаљска милиција (нем. Banatische Land-Miliz), која је била претеча Банатске војне крајине.[4][5][6]

Организација Банатске војне крајине започета је 1764. године и од тада се њена територија налазила у саставу хабзбуршке Војне крајине. Првобитно је била подељена на два пука, односно регименте: Илирско-граничарску и Немачко-банатску. Илирска одредница у називу прве регименте односила се на српске граничаре. Затим је 1769. године основан и Влашко-банатски батаљон, који је 1776. године спојен са Илирско-банатском региментом у обједињену Влашко-илирску регименту.[7]

У склопу војно-крајишког система, регименте су 1802. године добиле и бројчане ознаке, тако да су званични називи гласили: XII Немачко-банатска регимента и XIII Влашко-илирска регимента. Потом је од 1838. године у склопу Влашко-илирске регименте основан посебан Илирски батаљон са седиштем у Белој Цркви, који је 1845. године реорганизован у посебну Илирско-банатску регименту, тако да је Банатска војна крајина од тог времена била подељена на три регименте:[8]

У периоду од 1849. до 1860. године, Банатска крајина се на југу се граничила са Кнежевином Србијом, на северу са Војводством Србијом и Тамишким Банатом, на истоку са Трансилванијом и Влашком и на западу са Славонском војном крајином. Посебним Статутом од 7. маја 1850. године, који је издао владар, уређена су разна питања која су се односила на организацију граничарске управе.[9]

Банатској војној крајини је 1851. године прикључена и Петроварадинска регимента у Срему, која је до тада била у саставу Славонске војне крајине, којој је поменута регимента враћена 1871. године.[10] Петроварадинској регименти је припадао и Шајкашки батаљон у југоисточном делу Бачке, познатом као Шајкашка, тако да је Банатска крајина у поменутом периоду обухватала и крајишке делове Срема и Бачке.

Банатска војна крајина је постојала до 1872-1873. године, када је развојачена, а њено подручје је потпало под цивилну власт и укључено у састав угарских жупанија Торонталске, Тамишке и Северинске.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Спасовић 2004.
  2. ^ Илић-Мандић 2015а, стр. 17-33.
  3. ^ Илић-Мандић 2020.
  4. ^ Пецињачки 1974, стр. 73-80.
  5. ^ Илић 2011, стр. 289-310.
  6. ^ Илић-Мандић 2015а, стр. 19.
  7. ^ Илић-Мандић 2015а, стр. 20-21.
  8. ^ Илић-Мандић 2015а, стр. 21.
  9. ^ Поповић 1953, стр. 104-112.
  10. ^ Dubravica 2001, стр. 159-172.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]